Muzej Luvr - Vrsta: Seminarski | Broj strana: 7 | Nivo: Visoka turistička škola strukovnih studija

 

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Muzej Luvr". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

 

naziv teme:
LOUVRE
Luvr
Muzej Luvr (Musée du Louvre), lociran u Parizu, je jedan od najvećih i najpoznatijih muzeja na svetu. Zgrada muzeja, bivša kraljevska palata, se nalazi u centru Pariza, na obali reke Sene. Centralno dvorište zgrade, u kome se danas nalazi staklena piramida, leži na osi Šams-Elize i time formira nukleus Pariza (Axe historique). Deo kraljevske palate Luvra je prvi put kao muzej otvoren javnosti 8. Novembra 1793., za vreme Francuske Revolucije.
Izgrađen u obliku potkovice, Luvr je predstavljao najdužu zgradu u Evropi, koja se protezala dalje od tri Eiffelove kule položene u nizu, jedna iza druge. U njemu se nalazi 65,300 umetničkih dela, a procjenjuje se da bi posetiocima trebalo pet nedelja da bi na odgovarajuci način mogli videti sva dela.
Izgradnja palate Luvr započeta je 1204. godine, a prerađivan i dograđivan je sve do 1848. Luvr je bio dvor, a krajem XVII veka ga zamenjuje Versaj dok se Luvr pretvara u muzej (1791). Dvorac je nekadašnja rezidencija francuskih kraljeva, a mnogi vladari su ga tokom narednih vekova dograđivali i menjali, naročito za vreme vladavine Luja XIV. Na Luvru je radilo više značajnih arhitekata (Lesko, Di Serso, Lemersje, Le Vo, Pero, Viskonti, Gužon i dr.).
Ovaj muzej sadrži jednu od najbogatijih umetničkih zbirki na svetu. Vrlo bogate muzejske kolekcije podeljene su na 6 odeljaka: egipatski, orijentalni, grčki i rimski antikviteti, slike, skulpture, umetnički predmeti. Sam Luvr ima 3 krila: Rišelje, Viši i Denon.
Muzej Luvr imao je u 2005. godini rekordnu posetu, kojoj je doprinela i popularnost bestselera "Da Vinčijev kod" Dena Brauna, prema kojoj je snimljen i istoimeni film, delom i u Luvru. Luvr je obišlo prošle godine 7.3 miliona ljudi, više od pola miliona nego 2004, kada je bilo 6.7 miliona posetilaca. Predstavnici Luvra ocenili su da će još veća poseta biti od proleća, kada kreće triler "Da Vinčijev kod" Rona Hauarda. Taj film, sa Odri Totu i Tomom Henksom delom je snimljen u Luvru, uključujući jednu od početnih scena, u kojoj je prikazano ubistvo kuratora tog muzeja i otkriće njegovog nagog tela bez ruku i nogu, sa petokrakom zvezdom na njegovim krvavim grudima. To ubistvo je i motiv za potragu za takozvanim Da Vinčijevim kodom. Producenti filma razmišljaju da evropska premijera bude organizovana upravo u Luvru, ali je moguće da će biti i na Kanskom festivalu u maju. Drugi razlog za povećanje posete Luvru je besplatan ulaz petkom uveče za mlađe od 26 godina. Takođe, muzej je uložio napore da smanji vreme čekanja posetilaca na ulazu, posebno u periodima kada su najveće gužve. Luvr je otvorio i veći deo galerijskog prostora nego ranijih godina. Tako je 2001, na primer, 25 odsto muzejskih prostorija bilo zatvoreno, a sada je tek 13 procenata. Dve najuspešnije izložbe tokom prošle godine bile su romanička umetnost iz Francuske, koja je privukla 205.000 posetilaca, kao i retrospektiva Anne-Louis Girodet, koju je posetilo 150.000 ljudi, uoči njenog daljeg gostovanja u Institutu za umetnost u Čikagu, Metropoliten muzeju u Njujorku i Muzeju umetnosti u Montrealu. Prema navodima francuskih medija, gotovo jedna četvrtina svih posetilaca Pariza svrati u Luvr. Jedna trećina posetilaca su Francuzi, a Amerikanci čine 18 do 20 odsto publike. Tokom 2004, Kinezi su se prvi put uvrstili među brojčano značajnu grupu posetilaca, budući da su činili četiri odsto ukupne publike, dok je Japanaca bilo 3.5 odsto.
...

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------www.maturskiradovi.net 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com